TreĆe izdanje Festivala o ljudskim pravima – VIVISECTfest

Tema: Terorizam, ne hvala

Treće izdanje Festivala o ljudskim pravima - VIVISECTfest posvećeno temi "Terorizam, ne hvala" ima za cilj da ukaže na terorizam kao opasnu društvenu pojavu, prisutnu u različitim formama u istoriji ljudskog društva.

Festivalski program trećeg izdanja VIVISECTfest-a predstavlja jedinstvenu celinu koja se bavi aktuelnom temom terorizma kroz medij dokumentarnog filma i fotografije.

Ovaj pristup omogućava da se na jednom mestu prikažu različiti autorski pogledi na problem terorizma u svetu.

Program trećeg izdanja VIVISECTfest-a:

- Filmski program: Yulie Cohen Gerstel – Moj terorista; Liam Dalzell - Pendžabski taksi; Pirjo Honkasalo- Tri sobe melanhonije; John Sullivan – Dom hrabrih – Zemlja slobodnih; Marianna Yarovskaya, Olesya Bondareva – Sveti ratnici; Beate Arnestad – Moja ćerka terorista; Eric Foss, Greg Kelly – Više od reči: ratni fotografi; Danny Schechter – Oružje za masovnu obmanu; Christian Frei – Velike Bude; Christian Frei – Ratni fotograf; Line Halvorsen – SAD protiv Al-Ariana; Martin Maraček – Izvor.

- Izložba fotografija Rat: Amerika, Avganistan, Irak  www.viiphoto.com
Autori fotografija su fotografi nagrađeni mnogobrojnim nagradama i deo tima Agencije VII: Alexandra Boulat, Ron Haviv, Gary Knight, Antonin Kratochvil, Christopher Morris, James Nachtwey, John Stanmeyer, Lauren Greenfield.  

Počevši od 11.septembra 2001.godine, većina Amerikanaca je pratila rat protiv terorizma na televiziji - medijski pogled na rat umnogome različit od realnosti sa kojom su se suočile američke trupe u Iraku i Avganistanu. 

Izložba Rat: Amerika, Avganistan, Irak nudi detaljan pogled na sve sa čim se Amerika suočila od napada na Kule bliznakinje i Pentagon, koncentrišući se na tri velike krize 21. veka sa društvene, političke i vojne tačke gledišta.

Fotografije prikazuju scene u rasponu od uništavanja Svetskog trgovačkog centra 11. septembra ujutru, preko potrage za Osamom bin Ladenom  u Avganistanu, do vazdušnih napada i američke okupacije Iraka.
One su  moćna slika o tome kakav se međunarodni metež  stvorio u srcima mnogih ljudskih bića, na tri različite lokacije.

U izložbi Rat: Amerika, Avganistan, Irak, fotožurnalizam se nalazi na vrhu kritičkog svedočenja, punog iskrenosti i saosećanja koji su od ovih fotografa načinili zvezde u oblasti dokumentarne fotografije.

O Agenciji VII
Naziv Agencija VII ( www.viiphoto.com) dolazi od broja foto-reportera koji su je osnovali u septembru 2001. godine. Od početka osmišljena kao efikasan, tehnološki opremljen centar za distribuciju nekih od najboljih svetskih fotoreportaža, Agencija VII je zaslužna za izradu i distribuciju u javnost mnogih slika koje su definisale turbulentan početak 21. veka.

Alexandra Boulat, Ron Haviv, Gary Knight, Antonin Kratochvil, Christopher Morris, James Nachtwey i John Stanmeyer su osnivači Agencije VII.  Lauren Greenfield  je postala deo tima Agencije VII  2002. godine, a Joachim Ladefoged 2003.godine. Eugene Richards je postala deo tima u aprilu 2006. godine. Zajedno, oni dokumentuju konflikte životne sredine, društvene i političke, nasilne i nenasilne, kako bi stvorili neustrašiv prikaz nepravdi koje su ljudi naneli ili doživeli u događajima koje su snimili na svojim fotografijama.

Svoje postojanje Agencija VII je objavila 9. septembra 2001. godine u Njujorku. Sledeće večeri, sa puta se vratio James Nachtwey u svoj stan na Menhetnu, blizu Svetskog trgovinskog centra. Ujutru je napravio neke od najstrašnijih fotografija kolapsa ovih kuli, koje prenose jedinstveno svedočanstvo o razaranju američkog načina života.

U isto vreme dok zapanjujuća realnost i dalje živi na ratištima, Agencija VII se okreće sa jednakim intenzitetom i prema suptilnijim konfliktima i dokumentuje promene i razvitak društva i kulture širom sveta. Rad Lauren Greenfield, posebno u oblasti kulture mladih i polnog identiteta, dodaje još jednu perspektivu i dimenziju radu ove agencije.

Njihove fotografije nisu samo umetnički sačuvano, neutralno posmatranje, niti je to akademska rasprava o društvu ili politici. Svaki fotograf je inspirisan nizom često različitih motivacija, i upravo u toj raznolikosti motiva leži originalnost i snaga ove agencije. Ono što ujedinjuje Agenciju VII je misao da nije sve izgubljeno, makar u smislu komunikacija. Klica nade i rešenja može promeniti čak i najtamnije zapise nečovečnosti.
Napredak  je uvek moguć, očaj nikada nije potpun.

- Debata na temu Terorizam: uzroci i posledice 
Namera ove debate je da se javnost upozna sa osnovnim činjenicama o terorizmu kao opasnoj društvenoj pojavi, prisutnoj u različitim formama, kroz istoriju ljudskog društva. Takođe, ovom debatom želimo da ukažemo na koji način određene varijante političkog ekstremizma ili verskog fanatizma postaju ideologija terorizma.

Svi programi koji se organizuju u okviru festivala u Novom Sadu besplatni su.

Ovaj program ponudiće se i drugim sredinama kroz putujuće festivale na temu "Terorizam, ne hvala".

Kontekst

Terorizam je jedan od najvećih problema savremenog društva. On je postao pojava, pojam, misao i termin koji je ušao u svakodnevni život savremenog čoveka. Paralelno sa razvojem i napretkom čovečanstva u tehničkom, materijalnom i kulturnom pogledu, razvija se i terorizam, samo još bržim tempom. Različiti su uzroci i povodi nastajanja terorističkih ogranizacija i izvođenja surovih terorističkih akcija. Brojni autori pokušavaju da otkriju uzroke, oblike i suštinu terorizma, kao i "profil" savremenog teroriste.

Terorizam i dalje ostaje pojmovna apstrakcija, jer međunarodna zajednica nije uspela da ga definiše. Društvo naroda do 1937, zbog nedostatka saglasnosti između država članica, nije uspelo da donese konvenciju o njegovom sprečavanju i kažnjavanju. Zbog istog razloga, Organizacija Ujedinjenih nacija, uprkos mnogim raspravama vođenim tokom njene šezdesetogodišnje istorije nije bila u stanju da odredi njihovu prirodu. Nedavno je tokom svog formiranja 1998, Međunarodni kazneni sud morao da iz svoje nadležnosti isključi međunarodni terorizam, mada je ovlašćen za procesuiranje velike lepeze zločina, uključujući i zločine genocida.

Treće izdanje Festivala o ljudskim pravima – VIVISECTfest posvećeno temi "Terorizam, ne hvala" nudi program koji kao jedan od osnovnih uzroka terorizma vidi pitanje identiteta.

Traganje za identitetom i njegova odbrana stvaraju različite probleme i teškoće kod pojedinaca i grupa. Reč je o jednostranom, iskrivljenom, "sudbonosnom" i "spasonosnom" identitetu za čiju se odbranu žrtvuje sve, pa i život (najčešće tuđi, ali često i vlastiti). Terorizam se tako shvata kao jedino sredstvo odbrane takvog identiteta. Iako korene terorizma možemo naći daleko u prošlosti, terorizam je proizvod modernog doba, posebno druge polovine 20. veka. Njegovi uzroci i motivi su različiti. Cilj terorizma jeste skretanje pažnje javnosti na stanje, položaj i probleme neke društvene grupe i njihovo stavljanje u prvi plan u odnosu na sve druge probleme u državi, regionu, pa čak i svetu, slanje poruke (najčešće političke) o težnji i namerama te grupe. Ako se pažljivije posmatra, vidi se da u osnovi svakog terorističkog motiva leži sticanje, očuvanje i odbrana individualnog i/ili kolektivnog identiteta.

Terorizam ugrožava sve značajne resurse savremenog društva: ekonomiju, demokratiju, slobodu i ljudska prava. Prva godina novog veka i novog milenijuma počela je u znaku takvih nagoveštaja. Ono što se desilo 11. septembra 2001. godine u terorističkom napadu na Njujork i Vašington, prema broju žrtava i stepenu razaranja, upozorava nas na skoro nezamislivu moć i raznovrsnost savremenog terorizma. Ako se tome doda da, prema nekim analizama FBI, danas u svetu postoji preko 3000 terorističkih grupa i organizacija koje za sebe vežu preko 200 000 terorista onda je slika savremenog sveta još sumornija.