Beate Arnestad

Moja ćerka terorista

Režija:	Beate Arnestad
Zemlja produkcije:	Norveška
Godina produkcije:	2007.
Trajanje:	60 min
Direktor fotografije:	Frank Alvegg
Producent:	Morten Daae
Produkciona kompanija:	Snitt Film Production as / www.snitt.no/mdtt/index.htm

Opis filma

Dharsika i Puhalchudar pripadaju poslednjoj grupi Crnih Tigrova i one se pripremaju za poslednju misiju: da se opašu američkom Claymore minom, spremne da raznesu sebe i sve u krugu od 100 stopa. Prvo ih srećemo u optimistično vreme: pregovori o miru napreduju a Crni Tigrovi su razoružani. Devojke služe kao obični vojnici.

Devojke su bliske prijateljice. Sedam godina zajedno jedu, spavaju, treniraju i bore se jedna uz drugu. Mogu da prežive nedeljama u džungli bez ikakvih zaliha. Ne znaju tačno koliko su neprijatelja ubile u običnim bitkama. Njihov jedini izvor informacija je ono što im gerila dozvoljava da znaju i iskreno veruju da im njihov veliki vođa nikad ne bi naredio da bombarduju civile. Stravična slika bombardovanja Svetskog trgovinskog centra je mračni kontrapunkt tome.

Dharsikina porodica je tipična: otac je poginuo u ratu. Njena majka se bori da podigne svoju porodicu u ratom rascepanom društvu. Kaže da je Dharsika ostala sa porodicom taman toliko da sahrani svog oca a onda je otišla u ruke gerile. Ponosi se borbom svoje ćerke za domovinu.

Film se završava razgovorom sa majkom koja se nada da će se ekipa filma sresti sa Dharsikom i Puhalchudar na Dan Heroja, velikoj godišnjoj proslavi kojom se iskazuje poštovanje prema svakom ko je poginuo boreći se u Crnim Tigrovima. Nažalost, do susreta ne dolazi. Pregovori za mir su propali i gerila je odlučila da ih ponovo stavi u aktivnu službu.

Zajedno sa drugim majkama koje su došle na grobove svojih voljenih i izgubljenih, Dharsikina majka stavlja cveće na grob nepoznatog vojnika i odlazi.

Nagrade

2007: Poruka čoveku, Sankt Peterburg: Najbolji inostrani dugometražni dokumentarni film

Beate Arnestad je radila dugo godina na poslovima norveškog emitera NRK, uglavnom u redakcijama kulture i zabavnog programa. Njen prvi dokumentarni film je bio "Tamo gde talasi pevaju" (2002.), u kome je pratila život bivšeg slikara i guvernera u zaboravljenoj dansko-norveškoj koloniji Trankebar u Indiji. Dok je živela u Šri Lanci od 2003. do 2006, počela je da istražuje koncept žena u ratu, što se pretvorilo u film "Moja kćer terorista". Trenutno počinje rad na novom dokumentarnom filmu, ovog puta baziranog na događajima iz Afrike.