Rakesh Sharma

Konačno rešenje

Režija	Rakesh Sharma
Zemlja produkcije:	Indija
Godina produkcije:	2005.
Trajanje:	149 min
Zvuk:	Rakesh Sharma
Kamera:	Rakesh Sharma, Tanmay Agarwal
Montaža:	Rakesh Sharma
Muzika:	Bhadraben Savai, Ahmad Khan
Produkcija i distribucija:	Rakesh Sharma

Opis filma

Naslov filma namerno priziva retoriku nacizma. Počevši sa pogledom na brutalno masovno ubistvo Muslimana u Gudžarati, korak po korak Rakesh Sharma pokazuje razvitak ekstremno desničarske politike u Indiji nazivajući ga "Indijski fašizam". Posmatramo nacionalističku parlamentarnu kampanju u kojoj govor mržnje dostiže svoj maksimum. Nekoliko meseci posle prikazivanja, distribucija ovog najpoznatijeg hindu dokumentaraca bila je zabranjena.

Rakesh Sharma je započeo svoju filmsku i televizijski karijeru 1986. na Shyam Benegal Discovery u Indiji. Njegovo iskustvo u brodcastu uključuje i rad na tri brodcast kanala u Indiji: Channel V, Star plus i Vijay TV i brojne konsultantske produkcije. Danas je producent nezavisnih dokumentarnih filmova. Njegovi dokumentarni filmovi nagrađeni su brojnim nagradama i prikazani na mnogobrojnim festivalima u Evropi i Americi.

Reč reditelja

Posle 11. septembra živimo u svetu u kojem su politika mržnje i netolerancije opšteprihvaćeni pojmovi. Rat protiv terora je bio dominantni deo predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, pri čemu su oba predsednička kandidata obećavali da će ih "loviti i ubiti" na efikasniji način od njihovog političkog protivnika. Desnica počinje da vlada i Evropom, a nacionalizam se hrani anti-imigrantskom i anti-muslimanskom retorikom. U svetu u kojem je postalo legitimno bombardovanje nevinih – opravdano kreiranim podacima tajnih službi, u kojem je prihvatljivo lansirati rakete i bombe na novinare, u kojem bestidni političari međusobno dele naftne izvore i sklapaju ugovore o rekonstrukciji njihovih bonusa od 36 miliona dolara, u kojem je prihvatljivo da kao kolateralna šteta – bebe budu unakažene i ubijene, mi se suočavamo sa većim izazovima nego ikada pre.

I ranije smo prolazili kroz tamne periode u istoriji, opravdavajući naš varvarizam sličnom retorikom. Mržnja, očaj, destrukcija i tragedije ne mogu biti temelj harmoničnih društava i jednog demokratskog sveta.

Pronalazim šokantne paralele između Indije u 2002. i 2004. godini i Nemačke u tridesetim godinama 20. veka - genocidno nasilje podržano na državnom nivou protiv Muslimana u Gudžaratu i njegov kontinuirani efekat: segregacija u školama, getoizacija u gradovima i selima, formalni pozivi na ekonomski bojkot Muslimana i napadi na intelektualce od strane desničarskih Hindutva jedinica.

Nekontrolisan i bez pravog protivnika, nalet politike mržnje i netolerancije lako bi mogli biti preteča Endlosunga 21. veka – Konačnog rešenja.