English
O nama

VIVISECTfest - 6 godina posle

 

Vivisect, vivisekcija

  1. 1. Rezanje živog organizma, vršenje operacije na živom organizmu u svrhu proučavanja funkcija organizma.

  2. 2. (prenes.) Direktno suočavanje sa stvarnošću bez ublažavanja i ulepšavanja.

Udruženje građana Vojvođanka- Regionalna ženska inicijativa pokrenulo je u 2004. godini Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest u Novom Sadu, s namerom da razvija godišnji obrazovni i umetnički forum za prezentacije i diskusije na teme o ljudskim pravima.

Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest nastao je iz potrebe da ukažemo na sve prisutnije napade na ljudsko dostojanstvo.

Festivalski program VIVISECTfest-a predstavlja jedinstvenu celinu koja se bavi aktuelnom temom kršenja ljudskih prava na lokalnom/regionalnom i globalnom/svetskom nivou kroz medij dokumentarnog filma, fotografije i angažovanog plakata.

Pogled iznutra i spolja predstavlja osnovni pristup aktuelnoj temi kršenja ljudskih prava, koji omoguća da se na jednom mestu prikažu različiti autorski pogledi stvaraoca koji deluju na lokalnom/regionalnom i globalnom/svetskom nivou.

Projektne aktivnosti se realizuju kroz godišnji program koji uključuje pripremu i organizaciju novog izdanja festivala na aktuelne teme, i organizaciju putujućih festivala u zemlji i inostranstvu.

Program svakog novog izdanja VIVISECTfest-a koncipiran je tako da podstiče ljude da kritički razmišljaju i postavljaju pitanja umesto da prihvataju već spremne odgovore.

Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest predstavlja naš skromni doprinos procesima obrazovanja za mir, mirno rešenje kriza i i konflikta.

Realizovana su pet izdanja VISECTfest-a koji su posvećeni temama:

- Rat u bivšoj Jugoslaviji – pogled iznutra i spolja (2004)
- Moji neprijatelji: nacionalizam i ksenofobija (2006)
- Terorizam, ne hvala (2008)
- Totalitarni režimi – pogled iznutra i spolja (2008)
- Ljudi sa margine – Dobro došli u stvarni svet (2010)

U periodu od 2005. do 2010. godina Festival o ljudskim pravima - VIVISECTfest uspostavio je  mrežu putujućih festivala u 26 gradova (u Srbiji: Beograd, Kikinda, Inđija, Novi Pazar, Novi Bečej, Bačka Palanka, Sombor, Ruma, Stara Pazova, Kula, Niš, Leskovac, Subotica, Sečanj, Sremski Karlovci, Vrbas, Pančevo, Preševo, Zaječar, Vranje; u Bosni i Hercegovini: Mostar, Sarajevo, Tuzla, Banja Luka; u Makedoniji – Skoplje; u Crnoj Gori - Podgorica i Nemačkoj – Berlin).

--------------

Prvo izdanje VIVISECTfest-a
Tema: Rat u bivšoj Jugoslaviji – pogled iznutra i spolja

Posle stravičnih ratnih sukoba koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije u poslednjoj deceniji 20. veka, mnogi tragični događaji su zaboravljeni ili se poriču.

Započeti procesi suočavanja sa neposrednom prošlošću još uvek ne pružaju objektivni uvid u nacionalistički idealizam koji je zagadio region bivše Jugoslavije, niti daju mogućnost za preispitivanje individualnih stavova o događajima iz neposredne prošlosti.

Festival o ljudskim pravima - VIVISECTfest posvećen temi "Rat na prostoru bivše Jugoslavije – pogled iznutra i spolja", omogućio je da se prvi put na prostoru bivše Jugoslavije, na jednom mestu, iz perspektive različitih pogleda (iznutra i spolja) sagledaju uzroci i posledice ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije u periodu od 1991. do 2001. godine.

U okviru prvog izdanja VIVISECTfest-a predstavljena su ostvarenja autora sa prostora bivše Jugoslavije i iz inostranstva kroz sledeće programske celine:

- Izložba fotografija Rat u bivšoj Jugoslaviji – pogled iznutra i spolja koju čini 90 fotografija 15 fotografa – Darko Bandić, Martin Candir, David Gros, Diego Gomez, Boris Grdanovski, Ron Haviv, Visar Kreziu, Danilo Krstanović, Geri Najt, Borut Krajnc, Pol Love, Masimo Skaca, Tone Stojko, Andrej Testa i Barbara Čeferin.

Izložba predstavlja jedinstvenu kolekciju ratnih fotografija o sukobu u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1991. do 2001. godine. Izložba obuhvata fotografije vezane za svaki pojedinačni sukob na prostoru bivše Jugoslavije: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo, NATO intervencija na Jugoslaviju, Makedonija. Svaki od pozvanih fotoreportera odabrao je nekoliko fotografija koje prema njegovom mišljenju najbolje predstavljaju suštinu ratnih sukoba koji su se dogodili u poslednjoj deceniji 20. veka u bivšoj Jugoslaviji. Izložba fotografija predstavlja posebnu instalaciju u prostoru: fotografije su izložene na kartonima koji na kanapima vise u prostoru i stvaraju lavirint kroz koji se posetioci kreću.  

- Multimedijalna izložba Glasovi nestalih predstavlja deo aktivnosti Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) kojima se podiže svest o problemu nestalih osoba i posebno naglašava iskustvo članova porodica koji su izgubili svoje najmilije u ratnim konfliktima na prostoru bivše Jugoslavije. Izložba je nastala u saradnji sa fotografom Harisom Memijom, koji je tokom novembra i decembar 2001. posetio članove udruženja porodica nestalih osoba u Bosni i Hercegovini sa kojima ICMP sarađuje. Haris Memija je zabeležio njihove priče kroz individualne portrete i intervjue.
Novi Sad je bio prvi i jedini grad u Srbiji u kojem je organizovana izložba "Glasovi nestalih".

- Interaktivna izložba "Razduži se, zbogom oružje, zbogom ratovi" predstavlja posebnu instalaciju u prostoru u okviru koje se nalazi pano sa tekstom pesme "Čovek peva posle rata" Dušana Vasiljeva, koja je napisana 1920. godine. U sklopu ove izložbe je i prostor za ostavljanje svih onih stvari koje ljude podsećaju na rat, a od kojih žele zauvek da se oproste.

- Izložba angažovanih plakata Zbogom oružje, zbogom ratovi čiji su autori studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu: Atila Kuruc, Bojan Miljanović, Valentina Broštean, Željko Katanić, Sara Kujundžić, Tijana Jovanović, Nina Karlavaris, Timotije Odadžić, Svetlana Ninković i Snežana Nikšić.

- Filmski program: Koča Pavlović - Rat za mir, Fade in – Odrastanje generacije "V", Šahin Šišić – Planeta Sarajevo, Maja Weiss –  Balkanski revolveraši i Put bratstva i jedinstva,  Nenad Puhovski – Paviljon 22, Janko Baljak – Anatomija bola, Dan Reed – Dolina, Jody Barrett, Maria Mok, Maasja Ooms – Kosovo/a,  Vlado Dencov – Duga prava brazda, Marija Gajicki – Vivisect, Michael Perlman – Eyes of The World, Velimir Čurguz Kazimir – Gorka medicina, Helena Koder – Zbirni centar, Ivan Andrijanić i Ivan Stefanović – Kad pališ, pali bolje, Boris Mitić – Lepa Dijana i UMNIK Titanik, Sead i Nihad Kreševljaković, Nedim Alikadić – Sjećaš li se Sarajeva?, Franci Slak – Rađanje naroda, Dubravko Badalić – Tamo gde smo se rastali,  Igor Zupe – It's alive, Laibach occupied Europe Nato Tour, Aldin Arnautović i Refik Hodžić – Slijepa pravda, YII Citaku – Should I stay or should I go, Goran Dević – Uvozne vrane, Davor Konjikušić – Izbrisani.

--------

Drugo izdanje VIVISECTfest-a
Tema: Moji neprijatelji: nacionalizam i ksenofobija

Nacionalizam, ksenofobija i govor mržnje – iako se manifestuju iz dana u dan na najraznovrsnije načine – nije lako uočiti. Na teritoriji bivše Jugoslavije, pre i u toku ratova, nacionalizam i ksenofobija su dobili na snazi tako što ih je podržavao centralizovano koordiniran govor mržnje koji se manifestovao na javnoj političkoj sceni.  Elektronski mediji – posebno televizija – odigrali su presudnu ulogu u širenju govora mržnje. Takođe su doprineli i tome da se ljudi "naviknu na zlo". Iz dana u dan, tokom deset ratnih godina na teritoriji bivše Jugoslavije, nesrećni i jezivi događaji su se stalno smenjivali. Prosečni gledalac televizije bio je prinuđen da konstantno iz svog pamćenja briše prošle događaje i tako stvara mesta za nove, obićno još tragičnije. Pamćenje ljudi, naviklih na zlo koje ih je okruživalo tih godina, postajalo sve kraće i kraće.

Ratovi koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije, svakako su jedan od ključnih razloga za pojave mržnje i netrpeljivosti, među kojima su nacionalizam, ksenofobija i govor mržnje. Ipak, izolacija, ratno okruženje i nestabilna politička situacija u društvu, ne mogu biti opravdanje za izostanak adekvatne reakcije šire javnosti na pojave nacionalizma, ksenofobije i govora mržnje. Ove pojave su tesno povezane, a što su veze među njima jače, i one same postaju jače – samim tim i opasnije.

Danas se suočavamo sa činjenicom da je većina ljudi navikla na najraznovrsnije govore mržnje, na nacionalističke i fašističke ispade, na otvorene verbalne čak i fizičke sukobe.

Drugo izdanje VIVISECTfest-a posvećeno temi "Moji neprijatelji: nacionalizam i ksenofobija" nudi program koji ima za cilj da stvori svest o opasnostima od govora mržnje, nacionalizma i ksenofobije na regionalnom i globalnom nivou.

U okviru drugog izdanja VIVISECTfest-a predstavljena su ostvarenja autora sa prostora bivše Jugoslavije i iz inostranstva kroz sledeće programske celine:

- Izložba fotografija Na početku novog veka koju čini 59 fotografija 11 fotoreportera dnevnih listova "Dnevnik" i "Magyar Szo" – Filip Bakić, Čila David, Aleksandra Erski, Jozef Gergelj, Radivoje Hadžić, Aleksandar Jovanović, Đorđe Komlenski, Silard Kovač, Branislav Lučić, Andraš Otoš, Nikola Stojanović.

Izložba obuhvata fotografije nastale u periodu od 2000. do 2006. godine na kojima su zabeleženi incidenti rušenja nadgrobnih spomenika, grafiti mržnje i huligansko ponašanje navijača u gradovima u Vojvodini. Za Vojvodinu je karakteristično da po nacionalnoj raznolikosti svog stanovništva predstavlja svojevrsni etnički fenomen: ovde živi 29 nacija, ali nema nacionalnih enklava niti je stanovništvo izmešano samo u gradovima, 95% naseljenih mesta su nacionalno mešovita. U 2004. godini Vojvodina se suočila sa neprijatnim pitanjem međuetničke (ne)tolerancije i ekspanzijom nacionalističkih incidenata. U 2005. godini broj fizičkih napada je smanjen, ali je porastao broj natpisa sa uvredljivim nacionalističkim sadržajem i oštećenjem nadgrobnih spomenika, kao i broj verbalnih napada, psovki i pretnji na pripadnike manjinskih etničkih zajednica. U 2006. godini broj incidenata na etničkoj osnovi u Vojvodini opada, ali međuljudski odnosi su i dalje opterećeni, uz visoku etničku distancu. Akteri tih nasilnih akcija uglavnom su bili mladi ljudi koji su odrastali u izolaciji, ratnom okruženju i vremenu društvene nesigurnosti.

- Izložba fotografija Grafiti koju čini 8 fotografija fotografa Tarika Samaraha.
Fotografije su snimljene u decembru 2002. u Potočarima. Na fotografijama su grafiti holandskih vojnika ispisani na zidovima fabrike tokom njihovog mandata u Srebrenici. Trupe Kraljevske holandske armije su u okviru svog delovanja u sastavu UNPROFOR-a, mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini, od 1993. do 1995. godine bile odgovorne za sigurnost zaštićene zone Srebrenica.

- Anno domini 2002 predstavlja rekonstrukciju izložbe fotografija Rona Haviva "Krv i med", koja je bila organizovana u septembaru 2002. u Novom Sadu. Izložbu čine stranice knjige VIVISECT, u kojoj su objavljene 64 fotografije i prateći komentari posetioca ispisivani na papirima pored fotografija.

Izložba ratnih fotografija Rona Haviva "Krv i med" organizovana u Novom Sadu izazvala je veliku medijsku pažnju i kontroverzne reakcije posetilaca izložbe. Izložbu je videlo preko 5.000 ljudi, a materijal koji je prikupljen tokom trajanja izložbe (10 dana) montiran je u kratki dokumentarni film, dok su komentari koje su posetioci izložbe pisali na papirima pored fotografija objavljeni u knjizi dokumenata. Kratki dokumentarni film i knjiga dokumenata pod nazivom VIVISECT predstavljaju svedočanstvo o društvenoj i političkoj situaciji u Srbiji, posle pada režima Slobodana Miloševića i razlozima zbog kojih je otežan proces suočavanja sa istinom o ratovima i ratnim zločinima koji su se dogodili u poslednjoj deceniji 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije.

- Izložba angažovanih plakata Moji neprijatelji: nacionalizam i ksenofobija čiji su autori studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu: Snežana Nikšić, Aleksandra Jakovljević, Daša Ćorković, Dragan Bibin, Filip Z. Nemet, Laslo Antal, Nevena Katanić, Nikola Berbakov i Tanja Mirković.

- Filmski program: Pawel Pawlikowski – Srpska epika; Janko Baljak - Vukovar – poslednji rez; Goran Dević - Nemam ti šta reć' lijepo; Elmir Jukić - Ram za sliku moje domovine; Helge Cramer - Amateri i general; Lode Desmet - Kosovo: Da li neko ima plan?; Iris Elezi - Heroji za jednokratnu upotrebu; Jeanine Butler - Građenje mostova; Bertram Verhaag – Plavooki; Rakesh Sharma – Konačno rešenje; Ashvin Kumar - Mali terorista; Želimir Žilnik - Druga generacija, Kenedi se vraća kući, Gde je Kenedi bio dve godine?, Evropa preko plota; Željko Mirković - Muharem, muzika oči života; Oliver Sertić - Hrvatska (k)raj na zemlji; Hrvoje Mabić / Fade in - Zagreb te zove; Ylber Mehmedaliu, Edon Rizvanolli - Shuflle – Politika, rock'n'roll, sranje; Sašo Podgoršek - Podeljene Američke države / Laibach 2004 Tour.

------

Treće izdanje VIVISECTfest-a
Tema: Terorizam, ne hvala

Terorizam je jedan od najvećih problema savremenog društva. On je postao pojava, pojam, misao i termin koji je ušao u svakodnevni život savremenog čoveka. Paralelno sa razvojem i napretkom čovečanstva u tehničkom, materijalnom i kulturnom pogledu, razvija se i terorizam, samo još bržim tempom. Različiti su uzroci i povodi nastajanja terorističkih ogranizacija i izvođenja surovih terorističkih akcija. Brojni autori pokušavaju da otkriju uzroke, oblike i suštinu terorizma, kao i "profil" savremenog teroriste.

Treće izdanje VIVISECTfest-a posvećeno temi "Terorizam, ne hvala" nudi program koji kao jedan od osnovnih uzroka terorizma vidi pitanje identiteta.

Traganje za identitetom i njegova odbrana stvaraju različite probleme i teškoće kod pojedinanaca i grupa. Reč je o jednostranom, iskrivljenom, "sudbonosnom" i "spasonosnom" identitetu za čiju se odbranu žrtvuje sve, pa i život (najčešće tuđi, ali često i vlastiti). Terorizam se tako shvata kao jedino sredstvo odbrane takvog identiteta.

Iako korene terorizma možemo naći daleko u prošlosti, terorizam je proizvod modernog doba, posebno druge polovine 20. veka. Njegovi uzroci i motivi su različiti. Cilj terorizma jeste skretanje pažnje javnosti na stanje, položaj i probleme neke društvene grupe i njihovo stavljanje u prvi plan u odnosu na sve druge probleme u državi, regionu, pa čak i svetu, slanje poruke (najčešće političke) o težnji i namerama te grupe. Ako se pažljivije posmatra, vidi se da u osnovi svakog terorističkog motiva leži sticanje, očuvanje i odbrana individualnog i/ili kolektivnog identiteta.

Terorizam ugrožava sve značajne resurse savremenog društva: ekonomiju, demokratiju, slobodu i ljudska prava. Prva godina novog veka i novog milenijuma počela je u znaku takvih nagoveštaja. Ono što se desilo 11. septembra 2001. godine u terorističkom napadu na Njujork i Vašington, prema broju žrtava i stepenu razaranja, upozorava nas na skoro nezamislivu moć i raznovrsnost savremenog terorizma. Ako se tome doda da, prema nekim analizama FBI, danas u svetu postoji preko 3.000 terorističkih grupa i organizacija koje za sebe vežu preko 200.000 terorista onda je slika savremenog sveta još sumornija.

U okviru trećeg izdanja VIVISECTfest-a predstavljeni su različiti autorski pogledi na problem terorizma u svetu, kroz sledeće programske celine:

- Izložba fotografija Rat: Amerika, Avganistan, Irak koju čine 53 fotografije, čiji su autori  fotografi nagrađeni mnogobrojnim nagradama i osnivači Agencije VII: Alexandra Boulat, Ron Haviv, Gary Knight, Antonin Kratochvil, Christopher Morris, James Nachtwey, John Stanmeyer, Lauren Greenfield, Christoper Anderson. 

Počevši od 11.septembra 2001.godine, većina Amerikanaca je pratila rat protiv terorizma na televiziji - medijski pogled na rat umnogome različit od realnosti sa kojom su se suočile američke trupe u Iraku i Avganistanu. Izložba "Rat: Amerika, Avganistan, Irak" nudi detaljan pogled na sve sa čim se Amerika suočila od napada na Kule bliznakinje i Pentagon, koncentrišući se na tri velike krize 21. veka sa društvene, političke i vojne tačke gledišta. Fotografije prikazuju scene u rasponu od uništavanja Svetskog trgovačkog centra 11. septembra ujutru, preko potrage za Osamom bin Ladenom  u Avganistanu, do vazdušnih napada i američke okupacije Iraka. One su  moćna slika o tome kakav se međunarodni metež  stvorio u srcima mnogih ljudskih bića, na tri različite lokacije.
Novi Sad je bio prvi i jedini grad u Srbiji u kojem je organizovana izložba Agencije VII "Rat: Amerika, Avganistan, Irak".

- Izložba angažovanih plakata Terorizam, ne hvala čiji su autori studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu: Stojan Mančić, Nenad Jelovac, Aleksandra Tarbuk, Marko Denković, Velimir Andrejević, Jelena Potkonjak, Žužana Šoti, Marko Brkić, Ana Šimon, Bernard Kosednar, Maja Musulin, Natalija Ninkov, Dušan Zaklan, Vladimir Jovanović, Jelena Ristić, Vanja Jovanović, Milan Čerevicki, Petar Plavšić.  

- Filmski program: Yulie Cohen Gerstel – Moj terorista; Liam Dalzell - Pendžabski taksi; Pirjo Honkasalo- Tri sobe melanhonije; John Sullivan – Dom hrabrih – Zemlja slobodnih; Marianna Yarovskaya, Olesya Bondareva – Sveti ratnici; Beate Arnestad – Moja ćerka terorista; Eric Foss, Greg Kelly – Više od reči: ratni fotografi; Danny Schechter – Oružje za masovnu obmanu; Christian Frei – Velike Bude; Christian Frei – Ratni fotograf; Line Halvorsen – SAD protiv Al-Ariana; Martin Maraček – Izvor.

---------

Četvrto izdanje VIVISECTfest-a
Tema: Totalitarni režimi – pogled iznutra i spolja

Dvadeseti vek obeležila su dva svetska rata, između njih veliki broj lokalnih ratova i revolucija, uspon totalitarnih pokreta i podrivanje parlamentarnih vlada, iza čega su došle sve vrste novih tiranija, jednopartijska i vojna diktatura do naizgled čvrsto ustanovljenih totalitarnih vlada koje su počivale na masovnoj podršci.

Za razliku od prethodnih decenija, nakon 1989. godine u mnogim zemljama brzo i radikalno se menja politička situacija. Ono što je početkom devedesetih godina 20. veka, kada je pao Berlinski zid, Sovjetski Savez se raspao, a hladni rat završio, izgledalo jednostavno, pokazuje se mnogo kompleksnijim, komplikovanijim i neizvesnijim.

Totalitarne ideje mogu itekako da nadžive pad totalitarnih režima. Njihova iskušenja će se javljati kad god se učini nemogućim da se politička, društvena ili ekonomska beda ublaži na način dostojan čoveka.

Masovna podrška totalitarizmu ne dolazi ni iz neznanja niti od "ispiranja mozga". U pitanju je ideologija koja ima pretenziju na totalno objašnjenje sveta, i koja obećava da će ponuditi totalno objašnjenje prošlosti, totalno poznavanje sadašnjosti i pouzdano predviđanje budućnosti. Tako ideološki način mišljenja uništava sve spone sa stvarnošću. Priprema je uspela kada ljudi izgube kontakt sa drugim ljudima isto kao i sa stvarnošću koja ih okružuje, jer zajedno sa ovim sponama, oni gube ne samo otvorenost za nova iskustva, nego i sposobnost da misle. Idealni podanici totalitarne države nisu ubeđeni nacisti ili ubeđeni komunisti, nego ljudi koji između činjenice i fikcije, između istine i neistine, više ne prave razliku.

Četvrto izdanje VIVISECTfest-a, posvećeno temi "Totalitarni režimi – pogled iznutra i spolja", ima za cilj da ukaže na ideologije i totalitarne režime koji su tokom 20. veka doveli do stravičnih zločina u ime ideologije, sa posebnim osvrtom na situaciju u bivšim komunističkim zemljama.

U okviru četvrtog izdanja VIVISECTfest-a predstavljeni su različiti autorski pogledi koji analiziraju totalitarne režime iz perspektive političkih i umetničkih ideja koje su doprinele njihovom rušenju:

- Izložba fotografija Kuba izbliza koju čini 70 fotografija fotografa Olje Stefanović Triaška. Fotografije su snimljene 2005. u Havani, i to u delovima grada koji nisu dostupni strancima. Ove fotografije nude pogled na Havanu i Kubu koji svedoči o malo poznatim prizorima iz  svakodnevnog života Kubanaca.

- Predstavljanje Crne knjige komunizma: Zločini, teror, represija, koja daje pregled manje poznatih činjenica o torturi, represiji i zločinima komunističkih režima u 20. veku (1997, Pariz). 
Autori knjige su francuski istoričari i stručnjaci za komunizam - Stefan Kurtoa, Nikolas Vert, Žan-Luj Pan,  Žan-Lik Margolen, poljski istoričar Andrzej Packovski, i češki istoričar Karel Bartosek. Najveći deo ove knjige posvećen je Sovjetskom Savezu, a tu je i detaljan prikaz događaja u Španiji, Poljskoj, srednjoj i jugoistočnoj Evropi, Kini, Severnoj Koreji, Laosu, Kambodži, Latinskoj Americi, Africi i Avganistanu. Knjiga sadrži, pre svega informacije koje su postale dostupne otvaranjem za javnost arhiva u bivšim komunističkim zemljama - arhiva o Gulagu, u Češkoj, kao i arhiva Stasija u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.

-  Izložba fotografija Pali anđeli komunističke ideologije koju čini 40 fotografija fotografa Jaroslava Papa. Izložba svedoči o Decembarskoj revoluciji u Rumuniji 1989. godine, i to na njenom izvorištu – u Temišvaru. U pitanju su snimci vrhunskog profesionalnog dometa, i istovremeno, veoma dragoceni dokumenti ne samo za noviju istoriju rumunskog naroda nego i hroniku kraha komunizma u Evropi. Zahvaljujući sačuvanim negativima fotografa Jaroslava Papa, napravljena je izložba, kojom smo povodom obeležava 20 godina od pada komunističkih režima u Istočnoj Evropi, želeli da skrenemo pažnju i na događaje u Rumuniji, koji su jednako značajni kao i pad Berlinskog zida i revolucije u Čehoslovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj.

- Izložba fotografija Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koju čini 30 fotografija 11 fotografa - Čila David, Aleksandra Erski, Gabor Ifju, Aleksandar Jovanović, Andraš Otoš, Jaroslav Pap, Andrea Palašti, Miroslav Ružić, Dragutin Savić, Nemanja Savić, Željko Škrbić.
Izložba fotografija nastala je povodom obeležavanja 60 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, pri čemu je svaki od 30 članova Deklaracije "ilustrovan" jednom fotografijom. Ove fotografije nude široku lepezu različitih pogleda na svet oko nas, i.svedoče o promenama koje su se dogodile u društvu upravo iz perspektive osnovnih ljudskih prava.

- Filmski program: Želimir Žilnik - Rani radovi  i Lipanjska gibanja; Sigrid Faltin - La Paloma; Bernard Cuau - Reči i smrt: Prag u doba Staljina; Alexander Gutman - Sunčana strana puta; Daya Cahen - Staljin koga ja igram; Raffaele Brunetti, Stefano Missio - Če Gevara: telo i legenda; Carles Bosch, Josep M. Domenech - Balseros/ Kubanski splavari; Rafael Lewandowski - Deca solidarnosti; Miroslav Dembinski - Lekcija iz beloruskog; Linda Jablonska - Levo, desno, napred; Dariusz  Jablonski - Fotograf; Tony Wilson - Ispovest nemačkog vojnika; Marcus J. Carney - Kraj Nojbaher projekta; Dinko Tucaković, Milan Nikodijević - Zabranjeni bez zabrane.

------

Peto izdanje VIVISECTfest-a
Tema: Ljudi sa margine – Dobro došli u stvarni svet

Peto izdanje Festivala o ljudskim pravima - VIVISECTfest predstavlja ostvarenja autora koja ukazuju na izazove sa kojima se danas suočavaju mnogi ljudi u svetu kako bi ostvarili svoja osnovna ljudska prava. Još uvek je veliki broj onih koji nisu u stanju da zahtevaju poštovanje osnovnih ljudskih prava, bilo zbog toga što ih ne poznaju, što za to nemaju sredstva, ili zato što još uvek ne postoje dovoljno razvijeni institucionalni mehnaizmi koji će ih sprooditi.

Dokumenatrni filmovi i fotografije autora svih generacija iz celog sveta, donose priče o ljudima koji žive na društvenim, socijalnim i kulturnim marginama u različitim delovima sveta – od Tajlanda, preko Venecuele,  Salvadora, Sjedinjenih Američkih Dražava, Velike Britanije, Danske, Nemačke, Avganistana, Rusije, Australije, Nepala, do Hrvatske, Srbije i Kosova.

Jaz između sveta kakav imamo i kakav želimo velik je. Ipak, važno je znati da očaj nikada nije potpun, i da nada uvek postoji. Drugačiji svet je ne samo moguć, već i neophodan. Stoga je rad na unapređenju i razvoju kulture ljudskih prava i njihovoj zaštiti neprekidan proces koji treba negovati i prilagođavati specifičnim društveno-istorijskim, kulturološkim i ekonomskim okolnostima.

Kao i prethodna izdanja VIVISECTfest-a, i peto izdanje festivala nastavlja da promoviše ljudska prava kao legalne instrumente koji imaju delotvornu zaštitu dostojanstva i osnovnih ljudskih potreba svake osobe bez obzira na pol, etničko i društveno poreklo, versko i političko uverenje.
Festival o ljudskim pravima - VIVISECTfest predstavlja naš skromni doprinos afirmaciji poštovanja osnovnih ljudskih prava kroz edukativno-informativne programe, koji omogućavaju da svako upozna svoja prava i upozna se sa mehanizmima koji omogućavaju njihovo sprovođenje i zaštitu.

Izložba fotografija Mance Juvan pod nazivom Ljudi sa margine prikazuje slike iz života ljudi koji žive u Avganistanu, Venecueli, Iranu, Sloveniji, i na Tajlandu.

Filmski program pod nazivom Dobro došli u stvarni svet predstavlja dokumentarne filmove: Banane!* - Fredrik Gertten (Švedska); Maloletni delikventi – Leslie Neale (Sad); Jednog dana – Ditte Haarlov Johnsen (Danska); Lokerbiju u pohode – Gideon Levy (Holandija); Stripovi idu u rat – Mark Daniels (Italija/Francuska); To što želiš – Bettina Braun (Nemačka); Svetsko glasanje – Joel Marsden (Španija); Avganistanke igraju fudbal – Bahareh Hosseini (Avganistan); Dva Kosovska leta – Christoper Bobyn, Andrew Lampard (Kanada); Zajedno – Nenad Puhovski (Hrvatska); Putovanje crvenog frižidera – Nataša i Lučian Muntean (Srbija).

Izložba fotografija Mance Juvan
LJUDI SA MARGINE

Fotografije Mance Juvan nastale u Sloveniji, Avganistanu, Iranu, Venecueli i na Tajlandu, svedoče o tome da još uvek mnogi ljudi u svetu ne mogu reći da žive u dostojanstvu i sigurnosti. U Sloveniji je i dalje prisutna diskriminacija Roma. U Avganistanu mnoge žene završavaju u zatvoru zbog tzv. "moralnih zločina", kao što su preljuba, drugi brak, ili beg od kuće. Trideset posto avganistanske populacije sa posttraumatskim simptomima smešteno je u nedakvatnim ustanovama u kojima "nemaju ničiju pomoć do Božije". Broj heroinskih zavisnika u Kabulu se iz dana u dan povećava, a droga je i dalje lako dostupna i izuzetno jeftina. U Venecueli, koju je njen predsednik Ugo Čavez proglasio zemljom "socijalizma 21. veka" nemaju svi mogućnost da žive sigurno. Sve je  više žrtava porodičnog nasilja, a mnogi ljudi naseljavaju napuštene daščare...  Kathoey, ili muško-ženski travestiti već dugo su deo tajlandske zabavne scene. Ipak, oni još uvek ne mogu legalno da promene pol. Up ima 27 godina, rođena je kao dečak, ali živi kao žena. Ni posle operacije polnih organa, ona još uvek ne može zakonski da promeni pol... Život mladih u Iranu određen je strogim verskim pravilima koje je propisala vlast. Ipak, na ulicama Teherana mogu se videti momci i devojke koji se drže za ruke i pored strogih pravila islamskog režima koji tako nešto zabranjuje...

Manca Juvan od 2000. godine radi kao slobodni fotograf, a od 2007. radi kao fotograf Agencije Corbis. Njene foto priče iz Venecuele, Avganistana, Irana, Pakistana, Nepala, Kambodže, Tajlanda, Indije, SAD, Srbije i zemalja Evropske unije objavljene su u The Timesu, The Sunday Times, The Guardian, The Europe Voice, Der Standard, Frankfurter Allgemeine Zeitungu, Chicago Tribune, National Geographic (Slovenija) i Time. com. Od nedavno sarađuje sa najtiražnijim slovenačkim dnevnim novinama "Delo". Tri godine za redom Manca Juvan je nagrađena nagradom za fotografa godine u Sloveniji – 2006, 2007. i 2008. Njene fotografije iz Avganistana dva puta su nagrađene nagradom slovenačkog Udruženja novinara – 2005. i 2006. Izlagala je samostalno i kolektivno u Teheranu, Ljubljani, Perpignanu, Hanoveru, Parizu, Beogradu, Varšavi.

www.mancajuvan.com