Kontekst analize

Govor mržnje i nacionalizam: uzroci i posledice

Cilj analize je da se kroz hronološki izdvojene primere nacionalizma, ksenofobije i govora mržnje ukaže na opasnost koju ove tri tesno povezane pojave predstavljaju u društvu.

U najvećem broju izdvojenih dešavanja na javnoj društvenoj i političkoj sceni u Srbiji prisutni su verbalni i fizički napadi i uvredljivi grafiti. Ovi primeri svedoče i o tome da se iz godine u godinu proširuje krug manjina prema kojima se demonstrira netrpeljivost (Mađari, Albanci, Hrvati, Romi, Jevreji, Slovaci, Rusini, Bošnjaci...) i da je u društvu stvorena atmosfera u kojoj se takvo ponašanje toleriše.

Nacionalizam, ksenofobiju i govor mržnje – iako se manifestuju iz dana u dan na najraznovrsnije načine – nije uvek lako uočiti. Razlog za to ne leži samo u veštini medijskih spin doktora, koji znaju da "upakuju", odnosno da prikriju otvoreni govor mržnje ili pozive na versku ili nacionalnu netrpeljivost. Na primer, pre i u toku ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, nacionalizam i ksenofobija su dobijali na snazi tako što ih je prodržavao centralizovano koordiniran govor mržnje koji se manifestovao na javnoj političkoj sceni. Elektronski mediji – posebno televizija - su odigrali presudnu ulogu u širenju govora mržnje. Takođe su doprineli i tome da se ljudi "naviknu na zlo". Iz dana u dan, tokom deset ratnih godina na teritoriji bivše Jugoslavije, nesrećni i jezivi događaji stalno su se smenjivali. Prosečni gledalac televizije bio je prinuđen da konstantno iz svog pamćenja briše prošle događaje i tako stvara mesta za nove, obično još tragičnije. Pamćenje ljudi, naviklih na zlo koje ih je okruživalo tih godina, postalo je sve kraće i kraće. Ratovi koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije, svakako su jedan od ključnih razloga za pojave oblika mržnje i netrpeljivosti, među kojima su nacionalizam, ksenofobija i neonacizam. Ipak, izolacija, ratno okruženje i nestabilna politička situacija u društvu, ne mogu biti opravdanje za izostanak adekvatne reakcije šire javnosti na pojave nacionalizma, ksenofobije i govora mržnje. Ove pojave su tesno povezane, a što su veze među njima jače, i one same postaju jače - samim tim i opasnije.

Danas se suočavamo sa činjenicom da je većina ljudi "navikla" na najraznovrsnije govore mržnje, na nacionalističke i fašističke ispade, na otvorene verbalne čak i fizičke sukobe. Da bi postali svesni ovog problema, potrebno je, pre svega, kroz hronološki presek ovih pojava, ukazati na potrebu da se prepoznaju svi oblici nacionalizma, ksenofobije i govora mržnje u svakodnevnoj komunikaciji u društvu.

Analiza je uključila lokalne, regionalne i državne štampane i elektronske medije, pre svega, televiziju i dnevne novine kao najpopularnije i najuticajnije forme maskomunikacije.

U okviru hronološki organizovanih lista izdvojeni su najdrastičniji primeri nacionalizma, ksenofobije i govora mržnje u svakoj godini u vremenskom periodu 2000-2006.

Izdvajanjem primera nacionalizma, ksenofobije i govora mržnje, želeli smo da ukažemo na:

porast verbalnog i fizičkog nasilja u društvu

realne posledice govora mržnje u politici i javnom društvenom životu

moguće uzroke govora mržnje u politici i javnom društvenom životu