Izložba fotografija
Pali anđeli komunističke ideologije

Izložba fotografija "Pali anđeli komunističke ideologije" svedoči o Decembarskoj revoluciji u Rumuniji 1989. godine, i to na njenom izvorištu – u Temišvaru. U pitanju su snimci vrhunskog profesionalnog dometa i, istovremeno, veoma dragoceni dokumenti ne samo za noviju istoriju rumunskog naroda, nego i hroniku kraha komunizma u Evropi. Načinio ih je veliki majstori fotoreporterske profesije Jaroslav Pap.

Kolaps totalitarnih komunističkih režima na Starom kontinentu počeo je u Poljskoj i Mađarskoj, a zatim se talas demokratskih prevrata kao šumski požar proširio na ostale zemlje "lagera". Da će se to kad tad dogoditi mnogi su odavno proricali, ali niko nije slutio da će se sve završti tako brzo, spontano i lako. S jeseni 1989. godine za samo četrdesetak dana srušeni su, kao kula od karata, sami temelji sistema koji je istočnoj Evropi nametnut uz pomoć sovjetskih tenkova tokom i posle Drugog svetskog rata, a potom je isto tako silom održavan više od 40 godina.

Veoma važnu, ako ne i ključnu ulogu u demontaži tog sistema i rušenju Berlinskog zida, simbola podeljene Evrope i sveta, odigrao je opet Sovjetski Savez. Ovog puta pod rukovodstvom velikog reformatora Mihaila Gorbačova. Jer, da ne beše demokratskih promena u Sovjetskom Savezu, oličenih u perestrojki, glasnosti i novom mišljenju, a uz to i stavljanja van snage Brežnjevljeve doktrine o "ograničenom suverenitetu" zemalja "realnog socijalizma", koja je kao Damoklov mač visila nad njima i gušila svaku pomisao da odstupe od moskovskog "jevanđelja", malo je verovatno da bi tako brzo i lako došlo do demokratskih promena u Poljskoj, Mađarskoj, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Bugarskoj, Čehoslovačkoj i Rumuniji. Kada je taj mač uklonjen, komunističke vođe u pomenutim zemljama bile su razoružane i suočene sa decenijama gomilanim gnevom svojih podanika. I tada se dogodilo ono što je, kad tad, moralo da se dogodi. Narod je izašao na ulice i rekao: "Dosta je bilo!" 

Pobuna pri tom nije bila uperena protiv ideje bratstva među ljudima i socijalne pravde, a isto tako nije bila podstaknuta ni antisovjetizmom iz nekakvih šovinističkih pobuda, već su ljudi ustali da se oslobode nečovečnog političkog sistema nametnutog spolja, jalove ekonomije koja ih je dovela do ivice gladi, a posebno da se ratosiljaju vlasti i privilegija sopstvene "crvene buržoazije". Otkrili su da se iza obećanog "komunističkog raja" krije obična podvala profesionalnih proroka nove, "marksističke religije", i to je bilo dovoljno da zapečate sudbinu "realnog socijalizma" u svojim zemljama.

Odlazak komunizma s evropske političke scene odigrao se relativno brzo i lako u svim tadašnjim socijalističkim zemljama, sem u Rumuniji. "Era Čaušesku" okončana je prolivanjem krvi.

Decembarska revolucija počela je, sticajem okolnosti, u Temišvaru. Tamo su pale i prve žrtve, a potom se pobuna proširila na celu zemlju. Bila je toliko žestoka da je u jedan mah Zapad otvoreno molio Sovjetski Savez da vojno interveniše i zaustavi krvoproliće. Sovjetska vojna pomoć ustanicima bi, nesumnjivo, bila dragocena za brži i bezbolni slom Čaušeskuovog režima. Međutim, činjenica da je slobodu izvojevao sam rumunski narod, bez ičije pomoći, bila je izuzetno važna za ponos nacije, jačanje njene samosvesti i elana da se usmeri na duhovnu, političku i ekonomsku obnovu. I u tome je uspela. Rumunija je danas članica Evropske unije zajedno s ostalim istočnoevropskim zemljama bivšeg "realnog socijalizma" koje su se posle pada Berlinskog zida oslobodile "bratskog zagrljaja" Moskve.

U Evropi više nema totalitarnih komunističkih režima. To, nažalost, ne znači da su sve bivše socijalističke zemlje Starog kontinenta podjednako uspešno savladale tranziciju i da sada sve one u istoj meri uživaju prednosti političkih sloboda parlamentarne demokratije i tržišne ekonomije. U nekima od njih je vladajuća politička elita pokušala da sačuva svoje pozicije tako što je klasni integrativni princip u uređenju države zamenila nacionalnim i tako totalitarni komunistički režim preobrazila u neljudsku, represivnu tvorevinu ekstremnog nacionalizma. Žalostan primer u tom pogledu pruža tragičan, krvavi raspad bivše Jugoslavije.

Jan Briza