20.04. | Putujući Festivali o ljudskim pravima – VIVISECTfest
U potrazi za demokratijom u 11 gradova u Srbiji
Sedmu godinu za redom udruženje građana “Vojvođanka – Regionalna incijativa”, kroz program putujućih Festivala o ljudskim pravima – VIVISECTfest, nastavlja da promoviše ljudska prava kao legalne instrumente koji imaju delotvornu zaštitu dostojanstva i osnovnih ljudskih potreba svake osobe bez obzira na pol, etničko i društveno poreklo, versko i političko uverenje.
Na putujućim festivalima koji su posvećeni temi “U potrazi za demokratijom” prikazaće se dokumentarni filmovi autora koji ukazuju na izazove pred kojima se nalaze ne samo društva u tranziciji već i društva sa demokratskom tradicijom.
Da li postoji samo jedan, univerzalni model demokratije primenjiv za sva društva i koja su ograničenja i moguće alternative za dalji demokratski razvoj. Kako očuvati temeljne pretpostavke demokratije i osvojiti nove slobode i prava – jedno je od ključnih pitanja savremenog sveta. Koja je uloga građana u demokratskoj rekonstrukciji društva? Koji su izazovi demokratije u slučaju Srbije? Neka su od pitanja koja želimo da pokrenemo u javnosti kroz festival posvećen temi “U potrazi za demokratijom”.
Razočaranost u politiku i u celu političku elitu dovodi do sve veće apatije i sklonosti ka apstinenciji. Da bi se iz sadašnjeg stanja u kojem se građani osećaju frustrirano prešlo na put stvarne demokratske transformacije društva, građani moraju shvatiti da demokratija nije luksuz, već pravo za koje trebaju sami da se izbore kako bi očuvali postojeća i osvojili nova prava i slobode. Osnovna namera ovog programa je da podstiče ljude da kritički razmišljaju ne samo o osnovnim pretpostavkama demokratije već i o putevima daljeg demokratskog razvoja.
U okviru flmskog programa u 11 gradova u Srbiji biće prikazani sledeći filmovi: Nema ćutanja, Pravda za Sergeja, Naše novine, Beloruski san, Ljubav u istočnom bloku, Pismo za Anu.
Pored filmskog programa biće organizovane i izložbe fotografija “Decembarska revolucija u Rumuniji 1989.” i “Žene na selu u Vojvodini”.
Putujući VIVISECTfest posvećen temi “U potrazi za demokratijom” organizuje se prema sledećem rasporedu:
Subotica, 15 – 19. april 2013.
Zaječar, 15 – 19. april 2013.
Kikinda, 10 – 14. maj 2013.
Niš, 10 – 31. maj 2013.
Prijepolje, 20 – 25. maj 2013.
Beograd, 26 – 30. maj 2013.
Zrenjanin, 31. maj – 4. jun
Vranje, 7 – 11. jun 2013.
Preševo, 13 – 16. jun 2013.
Sombor, 20 – 25. jun 2013.
Vrbas,
Putujući VIVISECTfest organizuje se sedmu godinu za redom u Kikindi, dok će u Subotici, Nišu i Beogradu biti organizovan po četvrti put, u Zaječaru, Vranju, Prijepolju, Vrbasu i Somboru treći put, a u Preševu i Zrenjaninu drugi put.
Svi programi koji će biti organizovani u okviru putujućih festivala besplatni su.
Realizaciju VIVISECTfest-a pomogao je NED – Nacionalna zadužbina za demokratiju.
Dobro došli u svet VIVISECTfest-a!
FILMSKI PROGRAM
Nema ćutanja – Javeria Rizvi-Kabani, Jonny von Wallström, Alexandra Sandels / Švedska / 2011. / 57 min
Nalazimo se usred revolucije „na mreži“. Svako ko ima pristup internetu ima pristup i potencijalnoj političkoj moći, te je revoluciju lako pokrenuti, ili makar omogućiti. Videli smo ovo u arapskom svetu 2011. godine. Da li će ovakva smena moći da stvori novi svetski poredak, ili će moć i pristup informacijama i dalje kontrolisati nekoliko ljudi? Kakvu to buduću vlast žele revolucionari? Kakve su šanse da će oni koji su revoluciju započeli
na kraju vladati ovim državama? Kako će revolucija uticati na prava žena i manjina? Ovo su tek neka pitanja koje dokumentarac „Nema ćutanja“ postavlja i istražuje. Mladi ljudi na Srednjem istoku, bilo da su aktivisti, umetnici, muzičari, sajber disidenti ili obični građani, poslednjih godina sve više koriste internet kako bi podelili i sakupili informacije, sarađivali između sebe i mobilizovali se u velikim brojevima. Ovi kreativni i hrabri ljudi pokrenuli su se širom regije, koristeći društvene mreže kao što su Tviter, Jutjub i Fejsbuk kako bi se suprostavili nepravdi i tiranskim režimima. Uz pomoć lokalnih, regionalnih i globalnih mreža, oni su zaobišli cenzure koje nameću njihove države i na taj način našli se korak ispred cenzora. „Nema ćutanja“ nije film o tehnologijama društvenih medija, već o revoltu mlade generacije za koju tišina više nije opcija.
Beloruski san – Ekaterina Kibalčič / Rusija / 2011. / 55 min
„Beloruski san“ je priča o mladiću iz Minska koji je poslednjih osamnaest godina živeo u državi kojom vlada diktator. Dok pozadinu ove priče pišu falsifikovani glasovi na izborima, brutalna represija i teška ekonomska kriza, „Beloruski san“ svedoči o tome kako sve više ljudi u „najstabilnijoj državi bivšeg Sovjetskog Saveza“ insistira na promenama.
Pravda za Sergeja – Hans Hermans, Martin Mat / Holandija / 2011. / 62 min
Sergej Magnicki razotkrio je najveću poresku obmanu u istoriji Rusije i raskrinkao ruske državne službenike kao odgovorne. Umesto da korumpirani državni službenici završe u zatvoru, oni svedoče protiv Sergeja i šalju ga u pritvor. Tu počinje noćna mora nedužnog čoveka, zatvorenog bez suđenja i mogućnosti da izađe iz zatvora uz plaćenu kauciju. Uprkos fizičkim i psihičkim pritiscima, Sergej Magnicki odbija da lažno svedoči, čak i kada mu je zdravstveno stanje postalo ugroženo. Tokom poslednjih šest meseci života ukinuta mu je medicinska pomoć, i umro je 16. novembra 2009. godine. Službenici u zatvori odbili su sve zahteve za nezavisnom autopsijom. Nakon pritiska domaće i međunarodne javnosti, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev naredio je istragu. Ni nakon dve godine od istrage nijedna osoba nije proglašena odgovornom za smrt Sergeja Magnickog.
Ljubav u istočnom bloku – Logan Mucha / Australija, Belorusija / 2011. / 70 min
Iako je prošlo više od 40 godina od održavanja prve Parade ponosa u SAD, još uvek pokušaj organizovanja ovakvih događaja u mnogim zemljama izaziva žestoke javne debate koje dovode do zabrane održavanja. Film prati akiviste u njihovim pokušajima da organizuju Paradu ponosa u pet zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka – Belorusiji, Estoniji, Litvaniji, Rumuniji i Poljskoj. Takođe, ovaj film pruža uvid u različite stavove, uključujući mnoge koji misle da njihove zemlje ne treba da dozvole održavanje takvih manifestacija.
Naše novine – Eline Flips / Holandija / 2011. / 58 min
Andrej Školni je novinar u oblast Uljanovsk, gde se rodio Lenjin. Iako je ovo nekada bila bogata regija, danas su to osiromašena i napuštena sela. Ljudi su siromašni i dosta im je i politike i novina. Andrej je dao otkaz u regionalnom listu “Lenjinist” jer nije mogao više da piše tekstove koje su tražili od njega. Potpuno posvećen novinarstvu, zajedno sa svojom ženom pokreće sopstvene novine – “Naše novine”, koje nedeljno čita 7.000 ljudi. U ovim novinama ljudi čitaju one vesti koje ih se tiču. O životu u selu koje već tri meseca nema vode,
gde je zemljoradnik pronašao svog psa tako što je lajao, gde doktor dnevno pređe kilometre na biciklu, uprkos temperaturi od 36 stepeni ispod nule. Nema vesti o Moskvi, zlatnim žetvama, impresivnim ali neostvarnim i nemogućim projektima, i to je ono što se ne sviđa nadležnim državnim organima. Uprkos otporu državnih organa, Andrej Školni nastavlja u svojim novinama da objavljuje male, lične priče o ljudima koje su svi zaboravili.
Pismo Ani – Eric Bergkraut / Švajcarska / 2008. / 83 min
Sedmog oktobra 2006. godine u Moskvi je ubijena Ana Politkovska. Zašto je ova žena koja je uvek bila na strani slabijih i obespravljenih, hladnokrvno ubijena? Da li zbog njenog stava protiv rata u Čečeniji- rata koji je svet praktično ignorisao a koji je postao prekretnica u Aninom životu. Ana Politskaja je bila ruska novinarka koja je pisala za Novu Gazetu, jedne od malobrojnih nezavisnih novina u Rusija. Članci koje je pisala obezbedili su joj poštovanje drugih i od nje napravili jednu od najpoznatijih nacionalnih novinarki. Film „Pismo za Anu: Priča o smrti novinarke Politkovske” čine intervjui koje je sa njom vodio Erik Bergkraut, i razgovori sa Ani bliskim osobama koje pričaju o njenom radu i razlozima zbog kojih je ubijena.
Izložbe fotografija:
Decembarska revolucija u Rumuniji 1989.
Izložba dokumentarnih fotografija Jaroslava Papa “Decembarska revolucija u Rumuniji 1989″ je dragoceni dokument ne samo za noviju istoriju rumunskog naroda, nego i hroniku kraha komunizma u Evropi. Kolaps totalitarnih komunističkih režima počeo je u Poljskoj i Mađarskoj, a zatim se talas demokratskih prevrata kao šumski požar proširio na ostale zemlje Istočnog bloka. Odlazak komunizma s evropske političke scene odigrao se relativno brzo i lako u svim tadašnjim socijalističkim zemljama, sem u Rumuniji. “Era Čaušesku” okončana je prolivanjem krvi.
Ovom izložbom želimo da predstavimo događaje iz nedavne prošlosti koji su doveli do demokratskih promena u zemljama Istočne Evrope. S druge strane, ova izložba omogućava da se napravi poređenje između revolucija koje su se dogodile 1989. godine i revolucija na Srednjem istoku koje su započele 2011. godine. Izložba fotografija iz 1989. i filmovi koji se bave problemima u Belorusiji, Rusiji, revolucijama na Srednjem Istoku, omogućavaju publici na festivalu da vidi kako je nekada izgleda borba za demokratiju, a kako ona izgleda danas.
Žene na selu u Vojvodini
Prvi put ovom izložbom fotografija predstavljaju se žene na selu, koje su do sada uvek bile na marginama društvenih događaja u našoj zemlji. Ova izložba nije samo prikaz svakodnevnog života žena na selu, već i kroz primere dobrih praksi ukazuje na činjenicu da kod žena na selu postoji spremnost da menjaju svoju ulogu u porodici, zajednici i društvu uopšte. Izložba fotografija “Žene na selu” pored dokumentarne komponente ima i umetničku. Istovremeno, ova izložba je i promocija zajedničkog rada profesora i studenata na studijskom programu fotografije Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Ova izložba predstavlja i jedinstveni primer saradnje između institucija pokrajinske vlade (Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Zavod za ravnopravnost polova), jedne visokoškolske ustanove u Vojvodini / Srbiji (Akademija umetnosti u Novom Sadu) i nevladine organizacije (Vojvođanka – Regionalna inicijativa).
Fotografije su snimljene u devet sela u Vojvodini – Bački Monoštar, Kisač, Morović, Vajska, Bođani, Padina, Belo Blato, Bačko Petrovo selo, Banoštar.
Autori fotografija: Željko Škrbić, Predrag Uzelac, Rina Vukobratović, Boris Kočiš, Dubravka Lazić.