Izložba "Anno Domini 2002" u Podgorici

Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave i Kancelarija za rodnu ravnopravnost Vlade Crne Gore organizuju međunarodnu konferenciju Žene u sistemu bezbednosti – Rezolucija 1325 SB UN, od 3. do 6. oktobra 2008. godine, u Podgorici, Crna Gora.

Rezolucija Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 – Žene, mir i bezbednost traži od država članica da osiguraju povećanu zastupljenost žena na svim nivoima donošenja odluka u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim institucijama i mehanizmima za sprečavanje, upravljanje i rešavanje sukoba.  Rezolucija podrazumeva sveobuhvatan plan za učešće žena u post-konfliktim situacijama i izgradnji mira kao i zaštiti prava tokom sukoba.

Međunarodna konferencija se organizuje sa ciljem:
- Bolje implementacije i razumevanja Rezolucije 1325
- Razmene regionalnih i međunarodnih iskustava kada je u pitanju učešće žena u sistemu bezbednosti
- Definisanja budućih aktivnosti na ovom polju.

U okviru međunarodne konferencije u Podgorici biće organizovana izložba "Anno Domini 2002" koja predstavlja jedan od programa drugog izdanja Festivala o ljudskim pravima – VIVISECTfest.

Rekonstrukcija izložbe fotografija Rona Haviva "Krv i med"

Anno domini 2002.

Izložba obuhvata 64 fotografije Rona Haviva koje su bile izložene u Novom Sadu, u septembru 2002. godine i sve komentare koje su posetioci ostavljali pored fotografija. Izložene su stranice knjige VIVISECT u kojoj su objavljene fotografije Rona Haviva i prateći komentari posetioca ispisivani na papirima pored fotografija.

Izložba pod nazivom "Krv i med: Balkanski ratni žurnal" omogućava širok uvid u glavne događaje, kao i u lične unutrašnje drame običnih ljudi: Srba, Hrvata, Bosanaca, Kosovskih Albanaca, Slovenaca i Makedonaca, i predstavlja svedočanstvo o raspadu njihovih života usled ratnih razaranja. Izložba "Krv i med" svedoči o periodu balkanskih sukoba od njihovih početaka raspadom Jugoslavije 1991. godine, pa sve do 2001. sa početkom nasilja u Makedoniji.

Izložbu u Novom Sadu, u periodu od 10. do 20. septembra 2002. godine videlo je preko 5.000 ljudi, i u odnosu na izložbe koje su organizovane u drugima gradovima u Srbiji (Beograd, Vršac, Čačak, Kragujevac, Užice) izazvala je najveću medijsku pažnju i kontrovezne reakcije posetilaca. Organizatori izložbe u Novom Sadu (Vojvođanka – Regionalna ženska inicijativa, Centar za političko obrazovanje i MEDIAPACT) pružili su mogućnost posetiocima da pored Havivovih fotografija na papirima ostavljaju svoje komentare, koje su osam dana bile izložene bez potpisa autora.

Posetioci su svakodnevno ostavljali poruke i tokom trajanja izložbe prikupljeni su komentari na preko 500 papira. Ovi komentari svedoče o tome da je proces suočavanja sa istinom o ratovima i ratnim zločinima kompleksan i komplikovan proces, koji mora da uzme u obzir i one činjenice i faktore koji su uticali na to da mnogi ljudi nisu još uvek spremni da se suoče sa strahotama ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

VIVISECT je  dokument  koji svedoči o društvenoj i političkoj situaciji u Srbiji, posle pada Miloševićevog režima, i razlozima zbog kojih je otežan proces suočavanja sa istinom  o ratovima i ratnim zločinima koji su se dogodili u poslednjoj deceniji 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije.

 

Biti volonter u VIVISECTfest timu

Jedan od ciljeva VIVISECTfest-a je da podstakne mlade da aktivno učestvuju u aktivnostima civilnog sektora i da se angažuju u kulturnim projektima. Od drugog izdanja VIVISECTfest-a, koji je održan 2006. godine, nevladina organizacija "Vojvođanka –Regionalna ženska inicijativa" uspostavila je saradnju sa timom mladih volontera koji i danas učestvuju u pripremi festivala. Volonteri tokom pripreme festivala učestvuju u odabiru filmova, korespodenciji sa autorima odabranih filmova i organizuju programe pred sam festival koji predstavljaju najavu novog izdanja VIVISECTfest-a. Takođe, oni učestvuju i u pripremi i realizaciji glavnog festivalskog programa u trajanju od sedam dana. Nevladina organizacija "Vojvođanka – Regionalna ženska inicijativa" se trudi da svojim volonterima omogući učešće u svim fazama stvaranja jednog izdanja festivala i da podstakne njihovu kreativnost.
Mladi su publika VIVISECTfest-a, mladi treba i da učetvuju u njegovom stvaranju.

Priče volontera

Ivana Vukelić
Ima 20 godina. Rođena je i živi u Novom Sadu. Studira francuski i španski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Godine 2006. postala je deo tima Vojvođanke učestvujući u organizaciji Festivala o ljudskim pravima - VIVISECTfest, na temu "Moji neprijatelji: nacionalizam i ksenofobija".

Posle VIVISECTfest-a 2006. godine sebe je prozvala doživotnim volonterom Vojvođanke.

Godine 2006. dobila sam priliku da postanem deo tima VIVISECTfest-a i član Vojvođanke. Zainteresovana pričom o pokretanju ovog festivala i uopšte o projektima koje je Vojvođanka do tada realizovala, odlučila sam da se priključim ovoj neobičnoj družini i postanem volonter Vojvođanke i da to ostanem do danas. Po treći put učestvujem u organizaciji festivala i veoma sam zadovoljna onim što radim. Moj prvi zadatak u Vojvođanki je bio da organizujem nekoliko mladih ljudi koji će pomoći u organizaciji festivala, da učestvujem u pronalaženju filmova na temu "Moji neprijatelji: nacionalizam i ksenofobija", i da uspostavljam komunikaciju sa autorima odabranih filmova. Vremenom se broj mojih zaduženja u ovoj organizaciji povećao pa se tako u toku godine a i za vreme festivala bavim i prevođenjem i mnogim drugim stvarima. Ovog leta (2008. godine) imam i posebno zadovoljstvo da sarađujem sa dve volonterke iz inostranstva (iz Francuske i Španije) i da uz pomoć njih unapređujem svoje znanje jezika.

Ono što mi se najviše sviđa u Vojvođanki je način na koji radimo. Svako radi u granicama svojih mogućnosti, uči nove stvari i nesvesno unapređuje do sada već stečena znanja. Radimo zanimljive i kreativne stvari, a i atmosfera u kojoj radimo je uvek pozitivna.

Smatram da su projekti koje realizuje Vojvođanka veoma važni pogotovo za mlade ljude... da nije tako, sigurno ne bih bila deo ovog tima. 

Radeći na projektu VIVISECTfest i ostalim projektima koje je organizovala Vojvođanka stekla sam radno iskustvo kojim retko koja osoba mojih godina može da se pohvali. Unapredila sam svoje znanje engleskog, francuskog i španskog jezika a da to nisam ni primetila.

Poruka za ostatak tima:
Nadam se da ću imati prilike da sarađujem sa vama i dalje... ako preživimo ovogodišnji festival!

Dunja Ibročić
Imam 21 godinu. Student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i studiram francuski jezik. Godine 2006. počela sam da radim za VIVISECTfest, kada me je moja drugarica Ivana, a sada i koleginica, pozvala da volontiram. Bila sam oduševljena čitavom koncepcijom festivala, kao i ljudima koji rade na njegovoj realizaciji, pa se tako naša saradnja nastavila i do danas. Ono što je moje zaduženje bilo i što je i danas ne bi mogla drugačije da definišem osim pod nazivom "mlađa saradnica", radim sve što mi moje mogućnosti i znanja dozvoljavaju - od prevoda tekstvo sa raznih jezika na razne jezike, do izbora filmskog programa, pomaganja oko postavljanja izložbi…

Ali i pored ovog širokog opusa poslova koje obavljam i koji nekada nisu nimalo laki, za mene biti deo tima VIVISECTfesta više je od običnog i svakodnevnog zanimanja, upravo zbog same ideje festivala, pozitivnih ljudi koji me okružuju i čine da ovaj posao bude pravo uživanje, i svakako ukazane prilike da širim svoja znanja i iskustva.

Mirjana Peričin
Rođena sam  5. avgusta 1987. u Novom Sadu. Imam 21 godinu i student sam treće godine Produkcije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Produkciju sam upisala zato što volim film kao umetnost. Želim da jednog dana budem filmski radnik. Razmišljajući o obrazovanju koje pruža Akademija, o budućoj profesiji u oblasti filma, svojim željama i potencijalima, procenjujem da kao producent mogu najviše da postignem.

U timu VIVISECTfest-a počela sam da radim 2006. godine. Volim da radim na VIVISECTfest-u zbog ideja koje brani, tolerancije i razumevanja, protivljenja svakom vidu nasilja, i osećaju slobode koji me ispunjava... Tu je i mogućnost upoznavanja i ličnih susreta sa ljudima iz drugih zemalja i sredina, čime se na najneposredniji način ruše barijere i razbijaju strahovi. Naravno, tu su i fantastične, drage i zanimljive kolege i rad u prijatnoj atmosferi.

Ove godine radim kao urednik filmskog programa. Zadatak mi je da pronađem filmove sa prostora ex-YU na temu totalitarnih režima. Taj mnogo zahtevniji i ozbiljniji posao, urednika filmskog programa doživljavam kao priznanje i izazov. Zadovoljna sam zadatkom koji sam dobila zato što je tema vezana za posao kojim bih želela da se bavim u budućnosti.

Ne bih mogla da se požalim ni na šta, za sada mi sve odgovara, nadam se da će tako i ostati. Želim da se zahvalim Mariji Gajicki i Smiljki Vukelić što su mi pružile priliku da radim na još jednom izdanju VIVISECTfest-a, a pogotovo na zadatku koji su mi poverile.

Jelena Ognjanović
Zovem se Jelena Ognjanović, imam 20 godina i student sam istorije umetnosti. Od 2006. godine sam deo volonterskog tima "Vojvođanke".

Za "Vojvođanku" sam prvi put saznala pre nekoliko godina, kada sam dobila majicu Ženski Ritam Grada. Narednih nekoliko godina zajedno sa svakim novim izdanjem festivala moja kolekcija majica se povećavala, i što je još važnije proširivao se moj vidokrug. Prvo kao posetilac festivala, a kasnije i kao član volonterskog tima festivala, shvatila sam značaj postojanja "Vojvođanke" ne samo za mlade već i one starije... Kroz dokumentarne filmove, fotografije i druženja tokom festivala zateknete sebe kako razmišljate o nekim stvarima koje su, u stvari, svuda oko nas, a koje iz nekog razloga potiskujemo.
Moj volonterski zadatak u 2008. godini je veoma zanimljiv: sastavljam priče o diktatorima 20. veka i prikupljam informacije o njima. Letnji zadatak koji bi svako poželeo!     
Kao volonter želim da doprinesem da mnogi mladi ljudi, kao i ja pre nekoliko godina, počnu da gledaju na nacionalizam, ksenofobiju, ratove, terorizam, mržnju....kroz jedno drugačije svetlo i da sami postave temelje svog viđenja stvari i kritičkog razmišljanja.

 Houria Lyoubi
Imam 26 godina. U priču o ljudskim pravima sam ušla pre četiri godine. Brojne aktivnosti Saveta Evrope u vezi sa učenjem o ljudskim pravima su me dovele do toga da počnem da radim na početku u Francuskoj a zatim u Španiji, Maroku, na Malti, u Poljskoj, Slovačkoj, Makedoniji i Belgiji.

Ovi različiti boravci u inostranstvu su mi omogućili da otkrijem različite kulture i njihovu kompleksnost. Moj pristup različitim kulturama oduvek se koncentrisao na jednu univerzalnu i najvažniju vrednost: ljudska prava.

Balkan sam upoznala za vreme dugog boravka u Makedoniji gde je moj zadatak bio da učestvujem u stvaranju jednog časopisa. Tada, 2007. godine, prvi put sam imala priliku da dođem u Novi Sad da bih učestvovala na međunarodnom seminaru.
Iako ne verujem u slučajnosti, sasvim slučajno sam stigla u Makedoniju. Taj region me je veoma zaintrigirao. Njegov odnos prema prošlosti i suočavanje sa sadašnošću je bio šok za mene po mnogim kriterijumima. Vratila sam se u Francusku sa uspomenama koje nisam uspevala da razvrstam. Znala sam da ću se jednog dana vratiti na Balkan.

Priliku za staž koju nam je pružilo Ministarstvo inostranih poslova Francuske nisam mogla da propustim. Uprkos listi projekata u različitim zanimljivim zemljama ja sam odlučila da dođem u Srbiju ili nigde drugde. I evo mene... u Srbiji sam i radim na realizaciji ovog novog izdanja VIVISECTfest-a.
Po povratku u Francusku se nadam da ću napredovati u sferi ljudskih prava i da ću uporedo sa tim završiti i doktorsku tezu na kojoj trenutno radim.

Blanco Aguliar Jara

Šta Španjolka radi u Srbiji?
Zovem se Hara, dolazim iz malog mesta na severu Španije i student sam istorije. To je moj opšti profil... ali ima tu još mnogo stvari da se kaže…
Započela sam studije istorije zbog potrebe da upoznam pravi pristup realnosti kroz vekove i kulture. Na početku sam bila zainteresovana za američku istoriju ali malo po malo sam se upoznala sa drugim zemljama i regionima i zaineresovala i za njih. Na poslednjoj godini na Univerzitetu počela sam da se interesujem za savremenu istoriju Istoka i smatram da je ona veoma interesantna.
Ali, naravno nije dovoljno samo učiti. Potrebno je putovati i upoznati se sa stvarnim životom u različitim zemljama sveta da bismo mogli da cenimo svaku od njih.
Slobodnog sam duha, veoma volim putovanja i upoznavanje sa različitim kulturama i ljudima. I tako sam shvatila da je program Tandem odlična prilika da se spoje francuski jezik, moj omiljeni strani jezik, menadžment u kulturi i saradnja na projektu i život u stranoj državi. Nešto drugačije, ali sigurno veoma produktivno. Kada sam se upoznala sa VIVISECTfest projektom shvatila sam da je to prilika da saznam kako izgleda pravi posao koji pristupa ljudskim pravima kroz  kulturu. Sada radim za nešto što ima Ime, ima Datum i najvažnije od svega, ima Budućnost. Divno je!

Srbija nam je poželela divnu dobrodošlicu. U njoj sam pronašla mnogo različitosti ali i mnogo sličnosti sa Španijom… Komplikovan jezik sa dva pisma, druželjubive i otvorene ljude, i opušten način života. Nije lako osećati se sigurnim u inostranstvu, ali Srbija je zemlja u razvoju i ona daje razne mogućnosti posetiocima.

Čestitam "Vojvođanki". Zabavno je raditi sa vama, sporazumevati se na različitim jezicima, i to uvek sa pozitivnom energijom. Hvala vam i što ste nam dali priliku da dođemo i da vam pomognemo.

 

Program Tandem

Program  TANDEM  www.diplomatie.gouv.fr  je kreiran u vreme Francusko- Španskog Saveta u Malagi 2002. godine.

Cilj ovog projekta je da:

- Razvija zajedničke akcije pomoći u poljima francuske i španske saradnje u Africi, Latinskoj Americi, Aziji, i zemljama Mediterana.

- Promoviše zajednički evropski identitet u pogledu zemalja trećeg sveta.

- Poboljša praksu učenja jezika dve partnerske zemlje - Francuske i Španije.

Program TANDEM podrazumeva slanje dva mlada studenta (od 20 do 30 godina) na teren tokom leta da bi u saradnji sa ambasadama, lokalnim vlastima i nevladinim organizacijama učestvovali u akcijama razvitka. U 2008. godini ove aktivnosti se odnose na kulturnu saradnju između zemlje domaćina volontera i Francuske i Španije. Program traje tri meseca, i poželjno je da u njemu učestvuju studenti koji su nedavno diplomirali.

Program TANDEM realizuje se već pet godina (2003, 2004, 2005, 2006, 2007) i uključio je 116 mladih francuskih i španskih stručnjaka koji su realizovali 58 projekata u sledećim zemljama:

- Pod pokroviteljstvom Francuske (MAE-DGCID): Bolivija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Burkina Faso, Kambodža, Čile, Gabon, Liban, Mali, Maroko, Niger, Peru, Centralnoafrička Republika, Dominikanska Republika, Ruanda, Senegal, Tunis i Jemen.

- Pod pokroviteljstvom Španije (MAE-AECI): Argentina, Bolivija, Čile, Ekvador, Gvatemala, Honduras, Meksiko, Nikaragva, Panama, Paragvaj, Peru, Salvador, Tunis, Urugvaj.

"Vojvođanka – Regionalna ženska inicijativa" je prva nevladina organizacija iz Srbije koja je uključena u ovaj program, a 2008. godina je prva godina realizacije projekta TANDEM u Srbiji.